trenutak

Published on 09/14,2017

 

                       Petak,kraj radne nedelj.Vruce je nemoze da se dise od isparenja sa asvalta i izduvnih gasova od automobila.Jedva cekam subotu da odem sa zetom i drustvom na pecanje na kanalima Dunav-Tisa-Dunav.Ulazim u stan,mama i brat se nesto ubedjuju.To me vec zesce zamara posle napornog radnog dana.Javljam se i ulazim u svoju sobu.Nisam sa ni okrenula a mama prebacuje paljbu na mene.Sta da radim?Da se ukljucim ili da ignorisem?Odlucujem se za manje bezbolnu opciju.Mama kao mama istutnjala se i zove nas na rucak.Sasvim druga slika,smejemo se i salimo kao da malopre nije tutnjao uragan u kuci.Epa to je moja mama.Prolazi popodne u prici sa drugaricom koja mi je dosla u goste.Smara me,ja bi najradije istusirala se i legla da citam knjigu,ali i dalje sa njom pricam i pravimo planove koji obe smo svesne da se nece ostvariti. Pada noc ona odlazi.Ura sada mogu da radim sta zelim.PUstam muziku koja me polako uvodi u neki moj imaginarni svet u kome sam tako dobro ususkana i opustena.Nisam ni primetila kada sam onako obucena zaspala.Bespomucno zvoni telefon.Niko ne reaguje na njega,odjednom kroz glavu proleti mi jedna jedina rec pecanje.Skacem iz kreveta i onako sanjiva se doteturam do telefona usput moleci sa da neprestane da zvoni.Javljm se i cujem Zoranov glas koji mi kaze da me cekaju ispred zgrade,trazim vreme samo da se presvucem.Jurim natrag u sobu i usput bacam pogled na sat koji pokazuje tri sata ujutru.Neznam kako sam se svukla i sta sam samo nabacala na sebe ali nije trajalo vise od pet minuta i vec sam trcala niz stepenice.Dole su me cekali svi i salili se da sam spavalica.Poneli su sator,gitare ,rostilj i dobro vino,hranu smo kupili usput ako nista ne upecamo da imamo sta da jedemo.Milina nigde guzve na putu kao da nisam u istom gradu.Prolazi mo pored stala PKB iz kojih se cuje mukanje krava koje cekaju da se pomuzu.Idemo dalje i prolazimo pored seoskih domacinstava iz kojih se cuju pospani glasovi ljudi koji se mesaju sa glasovima stoke i pernatih

zivina.Idemo dalje do obale.Stigli smo na nase mesto i taman smo se raspakovali kada je sve kao po komandu ucutalo cak ni list na drvetu se nije pomerao.Delovalo je tako zastrasujuce mirno da sam se najezila od toga.Nije trajalo ni dva minuta kada se sunce pojavilo iznad horizonta a o


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=311015

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to trenutak



  1. Visit Irena

    Prica je izuzetno zanimljiva, pocetak obeceva hahah, dosta zanimljivih opisa, pogotovo prirode, i sto je jos zanimljivije uklapa se savreseno u pricu koja nam predstavlja porodican zivot, snove, i kako treba da izgleda zivot koji treba da zivimo.. Opis prirode mi se najvise dopao, a samim tim mislim da prica zasluzuje jos stranica... U svakom slucaju divno...