U autobusu
Premorena od posla stajala sam na autobuskoj stanici gde staju veci broj autobuskih linija. Prolazi jedan pa drugi,treci autobus ali ne i moj.Polako hvatam sebe kako od premora pocinjem da dremam na nogama a u tome mi pomaze i tmurno,kisovito vreme.Elem,takva kakvasam,ulazim u prvi autobus koji je stao ne gledajuci broj linije i naravno da je bio pogresan.Nekako sam se ugurala na zadnja vrata i odma spazila slobodno mesto iza njih,kao kobac sam se progurala do njega i sa olaksanjem sela.Do mene su sedele dve gospodje koje su medjusobno razgovarale.Kroz otupela cula od polu sna,cula sam deo razgovora i dao me bog brbljivu uskocila sam u razgovor.Rec po rec izmenjali smobrojeve telefona bas kada smo silazile.Nisam ni osetila kad sam se rasanila u toku razgovora jer me tema jako zainteresovala.No ostatak dana i obaveze koje su me kuci cekale uradila sam lako i pevuseci.Razgovor iz autobusa polako je padao u zaborav pod pritiskom dnevnih obaveza.Ali Mima zena iz autobusa nije zaboravila na mene.Videle smo se ponovo i ona me je uvela u potpuno novi svet saznanja o prostoru u kome zivimo.Zahvaljujuci njoj pokusavam kako mi je pokazala, da ozdravim svoju zivotnu sredinu i sebe da zastitim.MIMA mnogo ti hvala na svemu i znanju koje si mi nesebicno darovala.